Mentalno zdravlje zaposlenih u IT industriji postaje sve važnija tema, a često se zanemaruju problemi koji mogu ozbiljno uticati na produktivnost i dobrobit radnika. U ovom tekstu fokusiraćemo se na jedan od najčešćih psiholoških fenomena koji pogađa mnoge u ovoj oblasti – imposter sindrom.
Šta je imposter sindrom?
Imposter sindrom, ili sindrom prevaranta, predstavlja psihološki obrazac u kojem osoba oseća da nije dovoljno kompetentna, unatoč postignućima i sposobnostima. Osobe koje pate od ovog sindroma često imaju strah da će biti „otkrivene“ kao prevaranti – da nisu zaslužile svoje uspehe ili postignuća. Iako su možda uspeli u mnogim stvarima, osećaj nesposobnosti ostaje, a takvo razmišljanje može dovesti do ozbiljnih problema u mentalnom zdravlju.
Naziv potiče od engleske reči „imposter“, što u prevodu znači „varalica, preverant“. Zbog toga je imposter sindrom poznat i kao fenomen varalice ili sindrom uljeza. Termin je prvi put uveden u nauku 1978. godine kada su dr Pauline R. Clance i dr Suzanne A. Imes ovoj pojavi posvetile svoj naučni rad „Fenomen uljeza kod visoko uspešnih žena: dinamika i terapeutska intervencija“.
Započni pretragu posla – izgradi bolje sutra!
Neke od uobičajenih karakteristika koje prate ovu pojavu su sumnja u sebe, nemogućnost da osoba realno proceni svoju kompetenciju i veštine, pripisivanje uspeha spoljnim faktorima, omalovažavajući svoj, individualni nastup i uspeh, strah da se očekivanja neće opravdati, sabotiranje sopstvenog uspeha, napretka i tako dalje, unedogled. Širok je asortiman ružnih osećanja i misli koje se motaju po glavi kada se zapadne u ovu fazu i mnogima je vrlo izazovno izaći iz ove situacije. Kod nekoga kraće traje, ali kod nekoga može i da potraje duže vreme.
Veruje se da su žene podložnije ovom sindromu i zapravo se na samom početku istraživanja smatralo da se javlja samo kod žena, međutim, novija istraživanja pokazuju da se sindrom uljeza javlja i kod muškaraca. Prema nekim teorijama, svaka osoba je sklona da se makar u jednoj fazi života nađe u ovakvom preispitivanju, ali neko to prevazilazi brže i lakše, a neko teže.
Kako prepoznati imposter sindrom?
Jedan od glavnih simptoma ovog stanja je stalno osećanje nesanice, stalno preispitivanje sopstvenih sposobnosti i sumnja u vlastite sposobnosti, čak iako ste prethodno dokazali suprotno. Na primer, možete biti stručnjak u nekoj oblasti, poput programiranja u Pythonu, ali na trenutke osećate da ništa od onoga što ste naučili ili postigli nema vrednosti.
Može se desiti da imate veliki problem sa kritikama, čak i konstruktivnim. U trenutku kada nešto uspešno završite, možete pomisliti da to nije dovoljno dobro ili da ne zaslužujete pohvale. Ovaj ciklus negativnih misli može postati zarazan i ozbiljno narušiti vaše samopouzdanje ali i mentalno zdravlje.
Šta izaziva imposter sindrom?
Za mnoge ljude, uzroci ovog sindroma leže u prošlim iskustvima i uverenjima koja su formirana u mladosti. Ako su roditelji, učitelji ili društvo uopšte vršili veliki pritisak na vas da postignete savršenstvo, to može doprineti razvoju ovog sindroma. Osećaj da nikada niste dovoljno dobri može ostati s vama, čak iako ste postigli mnogo u profesionalnom životu.
Zanimljivo je da imposter sindrom nije vezan samo za početnike ili one sa manjkom iskustva, već može pogoditi i visoko kvalifikovane stručnjake. Ovo stanje može uzrokovati povećanje anksioznosti, a u nekim slučajevima čak dovesti i do depresije.
Najnoviji poslovi u blizini
Kako se nositi sa imposter sindromom?
Prvi korak je da prepoznate da ste u ovom začaranom krugu negativnih misli. Ako se osećate kao da ne znate ništa, iako ste ranije bili sigurni u svoje sposobnosti, to je jasan znak da ste u fazi imposter sindroma. Da biste se izvukli iz ovog stanja, najpre je važno da se distancirate od izvora stresa, ako je moguće. Možda je korisno da napravite pauzu od svog rada i „isključite“ se na neko vreme – odmor od tehnologije, kraće putovanje ili čak susret sa prijateljima može vam pomoći da se opustite i povratite perspektivu.
Takođe, ne bojte se da podelite svoja osećanja sa nekim kome verujete. Ponekad razgovor sa mentorom, prijateljima ili porodicom može učiniti da shvatite da niste jedini koji se bore sa sličnim osećanjima. Osećaj da je vaša situacija „normalna“ može biti ogromno olakšanje i pomoći vam da prekinete negativni ciklus.
Saveti za prevazilaženje sindroma:
- Preispitajte svoje misli: Zapitajte se da li su vaši negativni zaključci zaista tačni. Da li stvarno ne znate ništa, ili je to samo trenutni osećaj sumnje?
- Pohvalite sebe: Iako se možda osećate kao da ništa nije dovoljno dobro, pokušajte da prepoznate i cenite svoje uspehe, koliko god mali bili.
- Potražite podršku: Razgovarajte sa nekim ko može da vas podrži i pruži objektivnu perspektivu.
- Odmor i relaksacija: Ponekad je najefikasniji način da se borite sa imposter sindromom jednostavno da se opustite i uzmete pauzu od onoga što izaziva vašu anksioznost.
