Šta se dešava ako spojite dva ili više bolovanja?

Pravo na naknadu zarade tokom privremene nesposobnosti za rad (poznato kao bolovanje) jedno je od ključnih prava koja zaposleni ostvaruju kroz radni odnos i obavezno zdravstveno osiguranje. Ovo pravo je jasno definisano zakonima koji regulišu radne odnose i zdravstveno osiguranje, a naknada se isplaćuje u zavisnosti od razloga sprečenosti za rad, bilo od strane poslodavca ili Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Iako se pravo na naknadu čini jednostavnim, u stvarnosti se često postavljaju brojna pitanja vezana za dužinu trajanja bolovanja, kao i uslove pod kojima bolovanje može biti prekinuto i nastavljeno. Takođe, često se postavlja pitanje ko tačno odlučuje o trajanju bolovanja i isplati naknade. U ovom tekstu ćemo razmotriti kako se tretiraju povezani periodi bolovanja, koji faktori utiču na određivanje trajanja bolovanja u specifičnim situacijama i ko je odgovoran za plaćanje naknade u različitim okolnostima.

Uzroci za ostvarivanje prava na naknadu zarade tokom bolovanja

Prema zakonima koji regulišu rad i zdravstveno osiguranje, naknada zarade može biti ostvarena iz sedam osnovnih razloga. Osim bolesti koja dovodi do privremene nesposobnosti za rad, postoji i niz drugih situacija u kojima zaposleni ostvaruju pravo na bolovanje.>

Osnovni razlozi zbog kojih zaposleni ostvaruju pravo na naknadu zarade tokom bolovanja uključuju:

1. Bolest ili povreda koja se desila van radnog mesta.
2. Bolest ili povreda koja je nastala tokom rada.
3. Trudničko bolovanje ili komplikacije tokom trudnoće.
4. Obavezna izolacija zbog utvršivanja da je osoba kliconoša ili zbog zarazne bolesti u okolini.
5. Neophodna nega bolesnog člana porodice.
6. Dobrovoljno davanje organa, ćelija ili tkiva, osim davanja krvi.
7. Praćenje bolesnog člana porodice na lečenje u drugo mesto ili u stacionarnu zdravstvenu ustanovu.

Ko odlučuje o trajanju bolovanja?

Dužina trajanja bolovanja i pravo na naknadu zarade tokom tog perioda utvrđuju stručni organi RFZO, koji se vode medicinsko-doktrinarim standardima. Ti standardi se donose na osnovu pravilnika koji izdaje ministar zdravlja, u saradnji sa stručnim komisijama.

Zaposleni najpre odlazi kod izabranog lekara, koji je odgovoran za utvrđivanje privremene nesposobnosti za rad, ali samo do maksimalnog perioda od 60 dana. Međutim, u slučaju bolovanja zbog nege člana porodice, situacija je specifičnija. Ako je član porodice mlađi od 7 godina ili stariji od 7 godina, ali sa ozbiljnim telesnim ili mentalnim smetnjama, izabrani lekar može odobriti bolovanje do 15 dana. Ako član porodice nije ozbiljno ometen, bolovanje ne može trajati duže od 7 dana. Kada prođe ovaj period, a lekar proceni da je potreban dalji oporavak, upućuje pacijenta na procenu od strane RFZO komisija za produženje bolovanja.

Ako lekar smatra da je potrebno produžiti bolovanje nakon tog perioda, on upućuje pacijenta na odluku komisije RFZO, koja se sastoji iz sledećih nivoa:

1. Prvostepena lekarska komisija RFZO: Ova komisija ima zadatak da odluči o produžetku bolovanja kada ono traje duže od 60 dana, kao i u slučajevima kada je nega člana porodice duža od 15 dana (do maksimalno 30 dana). Takođe, komisija je odgovorna za razmatranje žalbi na odluke izabranih lekara. U slučajevima kada bolovanje traje između 7 i 14 dana zbog nege člana porodice, komisija procenjuje da li postoji opravdanost za dalji period bolovanja.
2. Drugostepena lekarska komisija RFZO: Kada zaposleni ili poslodavac nisu saglasni sa odlukom prvostepene komisije, drugostepena komisija donosi konačnu odluku o trajanju bolovanja. Takođe, u slučajevima teških zdravstvenih stanja deteta do 18 godina, komisija može produžiti pravo na naknadu zarade za negu člana porodice, čak iako su prošli maksimalni periodi koje je postavila prvostepena komisija (30 dana za nega člana porodice).

Napomena: RFZO ne može priznati privremenu nesposobnost za rad ukoliko nije ispunjen jedan od sedam zakonski definisanih razloga za bolovanje.

Ko plaća naknadu zarade?

Naknadu zarade tokom bolovanja isplaćuje poslodavac ako je razlog bolovanja u okviru Zakona o radu, dok RFZO plaća naknadu u slučaju kada je bolovanje povezano sa zdravstvenim osiguranjem. Sve ovo zavisi od konkretnih okolnosti, a RFZO je odgovoran za plaćanje naknade u slučajevima kada se bolovanje utvrdi kao pravo iz zdravstvenog osiguranja.

Bitno je napomenuti da je RFZO dužan da utvrdi sprečenost za rad samo ako postoji jedan od sedam zakonskih razloga bolovanja, a sve odluke o trajanju bolovanja i isplati naknade mora se donositi u skladu sa važećim zakonima i pravilnicima.

Pravilnik povezivanja bolovanja?

Povezivanje bolovanja ima ključnu ulogu jer se na osnovu toga odlučuje ko je odgovoran za isplatu bolovanja i kako se određuje osnovica za obračun naknade zarade. Uobičajeno je da poslodavac isplaćuje naknadu za prvih 30 dana bolovanja, dok osnovicu za obračun čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario u poslednjih 12 meseci pre početka bolovanja. Stoga, precizno određivanje trajanja bolovanja i njegovih prekida ima značajan uticaj na iznos koji će zaposleni primiti.

Pravila za povezivanje bolovanja

Zakon ne predviđa obaveznu pauzu između dva bolovanja. To znači da sve zavisi od ocene nadležnog medicinskog organa. Ako stručni organ proceni da je bolovanje opravdano, zaposleni ima pravo na odsustvo i naknadu zarade, bez obzira na to koliko je vremena prošlo od prethodnog bolovanja. Ipak, postoje jasna pravila kada je reč o povezivanju bolovanja, i ona su sledeća:

1. Kombinovanje dva ili više bolovanja u jedno

Kada zaposleni zbog jedne bolesti ili povrede bude sprečen za rad, a potom se ponovo razboli ili povredi u roku od 6 dana, oba perioda bolovanja se smatraju jednim bolovanjem, bez obzira na to što su uzrokovana različitim stanjima. Na primer, ako je zaposleni bio bolestan zbog gripa i nakon 5 dana dobije drugu bolest, oba perioda će se tretirati kao jedno bolovanje u pogledu isplate naknade.

Ako se bolovanje produži na više od 60 dana, lekar mora da uputi zaposlenog na prvostepenu lekarsku komisiju za dalje produženje.

2. Prekid između bolovanja (kada se ne povezuju)

Ako između dva bolovanja nastupi prekid duži od 6 dana, bolovanje se neće povezivati i svaki period se računa zasebno. To znači da će zaposleni ponovo imati pravo na naknadu zarade, a osnovica za obračun se računa od početka.

U tom slučaju, izabrani lekar će uputiti zaposlenog na prvostepenu lekarsku komisiju ukoliko ukupno trajanje bolovanja u periodu od 90 dana premaši 60 dana.

3. Bolovanje iz različitih zakonskih razloga

Kada zaposleni bude privremeno sprečen za rad iz jednog od 7 zakonskih razloga, a zatim bez pauze (narednog dana) bude sprečen iz drugog razloga, dva bolovanja se ne povezuju. Na primer, ako je zaposleni na bolovanju zbog bolesti, a potom odmah počne da neguje bolesnog člana porodice, to će se smatrati dva odvojena bolovanja.

U ovom slučaju, lekar je obavezan da uputi zaposlenog na prvostepenu komisiju kada ukupno trajanje bolovanja u periodu od 90 dana dostigne 60 dana. Međutim, ako je bolovanje zbog pogoršanja stanja deteta do 18 godina, onda drugostepena komisija može produžiti bolovanje u skladu sa mišljenjem tercijarne zdravstvene ustanove.

Uloga poslodavca u kontroli bolovanja

Treba napomenuti da poslodavci imaju pravo da kontrolišu opravdanost bolovanja svojih zaposlenih. Oni mogu zahtevati od RFZO-a da izvrši kontrolu privremene sprečenosti za rad, kako bi se proverilo da li zaposleni zloupotrebljava svoje pravo. U slučaju da se utvrdi da je zaposleni zloupotrebio pravo na bolovanje, on gubi pravo na naknadu zarade za period neopravdane sprečenosti za rad, a može biti i disciplinski sankcionisan.

Zaposleni bi trebalo da budu upoznati sa ovim pravilima kako bi mogli da planiraju svoja odsustva i razumeju kako će im biti obračunata naknada zarade. Takođe, važno je imati na umu da stručno-medicinski organi RFZO-a imaju ključnu ulogu u utvrđivanju dužine bolovanja i da oni moraju poštovati medicinske standarde pri donošenju takvih odluka.

U svakom slučaju, ako imate dileme u vezi sa svojim bolovanjem, najbolje je konsultovati se sa stručnim licima iz oblasti radnog prava ili direktno sa RFZO-om, kako biste dobili tačne informacije prilagođene vašoj specifičnoj situaciji.