U domaćem zakonodavstvu, iako je klasičan radni odnos i dalje najčešći oblik angažovanja, postoje i alternativni načini saradnje između poslodavca i radno angažovanih osoba – bez zasnivanja radnog odnosa. Ove opcije mogu biti korisne u specifičnim situacijama, ali su strogo uređene i moguće su samo pod jasno definisanim uslovima.
U nastavku donosimo pregled tih mogućnosti, kao i pravne granice unutar kojih poslodavac može da ih koristi.
Table of Contents
U situacijama kada je potreban radnik na kraći vremenski period – recimo tokom sezone u turizmu ili prilikom organizacije većeg događaja – može se koristiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Takav ugovor dozvoljen je samo ako posao ne traje duže od 120 radnih dana u jednoj godini. Takođe, ne može se sklopiti sa bilo kim – predviđeno je da se angažuju:
Ovaj ugovor mora biti u pisanoj formi i koristi se za poslove koji nisu stalni deo poslovanja firme, već se javljaju s vremena na vreme – kao što je, na primer, rad u vinogradu tokom berbe ili pomoć u restoranima u letnjim mesecima.
Napomena: Ugovor o privremenim i povremenim poslovima ne može sklopiti sa korisnicima porodične ili invalidske penzije.
Postoje profesije koje zahtevaju dodatnu obuku pre nego što osoba može samostalno da radi – medicina, pravo, obrazovanje. U tim slučajevima se sklapa ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.
Cilj ovog angažovanja nije zarada, već sticanje pripravničkog staža ili dodatnih znanja. Poslodavac nije obavezan da plaća naknadu, ali može to da učini. Bitno je da omogući praktičan rad i učenje. Ova vrsta angažovanja je korisna i za poslodavca, jer može da prati rad i razvoj budućih zaposlenih – često se dešava da pripravnici kasnije dobiju ugovor za stalno.
Za pojedine profesije, kao što su medicina, pravo ili obrazovanje, neophodna je dodatna praktična obuka pre nego što osoba stekne pravo da samostalno obavlja svoj posao. U ovim slučajevima, sklapa se ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, koji ima za cilj ne samo sticanje neophodnih veština i znanja, već i akumulaciju radnog iskustva koje je ključno za kasniju profesionalnu karijeru.
Ovakav vid angažovanja se koristi uglavnom za pripravnički staž, koji je obavezan u mnogim oblastima, ali često i za dodatno usavršavanje u specifičnim stručnim segmentima. Poslodavac nije zakonski obavezan da pripravniku isplaćuje novčanu naknadu, ali mnoge kompanije to rade kao vid motivacije. Ugovor o stručnom osposobljavanju pruža priliku za praktičan rad u kontrolisanom okruženju, gde stručni mentori prate napredak pripravnika.
Dodatna prednost ovog angažovanja za poslodavce leži u mogućnosti da procene kvalitet rada i potencijal budućih zaposlenih. Vrlo često, pripravnici koji se pokažu kao odgovorni i stručni ostaju u istoj firmi i dobijaju ugovor na neodređeno vreme. Takođe, u nekim zemljama, ovakvi ugovori mogu uključivati dodatne benefite, poput subvencija za mlade stručnjake ili poreskih olakšica za firme koje ulažu u obuku budućih kadrova. Sve ove karakteristike čine ugovor o stručnom osposobljavanju važnim mostom između obrazovanja i tržišta rada.
Treći uobičajeni oblik privremenog angažovanja je ugovor o delu, koji se sklapa kada se osoba angažuje da samostalno izvrši konkretan zadatak ili napravi određeni proizvod. Ovo može obuhvatati širok spektar aktivnosti, od fizičkih poslova, kao što je popravka krova, preko intelektualnih zadataka, poput razvoja softverskih rešenja, pa sve do umetničkih angažmana, poput nastupa muzičara na privatnim događajima.
Jedna od ključnih karakteristika ovog ugovora je da posao koji se obavlja ne sme biti deo redovne delatnosti poslodavca. Na primer, pekara ne može angažovati pekara kroz ugovor o delu za aktivnosti vezane za pečenje hleba, jer bi to predstavljalo prikrivanje pravog radnog odnosa.
Važno je napomenuti da ugovor o delu omogućava fleksibilnost i jednokratnu prirodu angažovanja, što ga čini idealnim za situacije u kojima poslodavci imaju specifične i povremene potrebe. Takođe, osobe angažovane preko ovog ugovora često imaju potpunu slobodu u načinu izvršavanja zadatka, pod uslovom da isporuče rezultat koji je unapred definisan.
Oprez: kada je „privremeno“ zapravo skriveni radni odnos
Iako zakon omogućava više oblika angažovanja van radnog odnosa, granice su jasno postavljene. Ako poslodavac koristi, recimo, ugovor o delu da bi angažovao nekoga na poslovima koji su deo njegove osnovne delatnosti – može se desiti da sud utvrdi da je zapravo zasnovan pravi radni odnos. U tom slučaju, poslodavac bi mogao imati ozbiljne zakonske posledice – uključujući i obavezu retroaktivnog plaćanja doprinosa i drugih obaveza iz radnog odnosa.
Osobe koje već imaju zaposlenje na puno radno vreme kod jednog poslodavca mogu da se dodatno angažuju kod drugog putem ugovora o dopunskom radu, čime se pruža prilika za ostvarenje dodatnih prihoda. Prema zakonskim propisima, ovaj dodatni rad ne sme da premaši jednu trećinu punog radnog vremena, čime se osigurava balans između primarnog posla i dodatnih obaveza.
Ugovor o dopunskom radu mora biti jasno definisan i sačinjen u pisanoj formi, uključujući precizne informacije o visini novčane naknade, radnim obavezama i pravima zaposlenog. Ovaj oblik angažovanja je posebno koristan za poslodavce koji povremeno imaju potrebu za stručnom pomoći koja nije deo redovnih poslovnih aktivnosti.
Dodatno, dopunski rad može obuhvatati raznovrsne oblasti, od specifičnih stručnih poslova, kao što su konsultacije, edukacije ili rukovođenje projektima, pa sve do kreativnih angažmana, poput umetničkih aktivnosti ili organizacije događaja. Na ovaj način, zaposlenima se pruža prilika ne samo za dodatnu zaradu, već i za profesionalni razvoj i sticanje novih iskustava koja mogu doprineti njihovom daljem karijernom napredovanju.
Zaključak
Zakon o radu ne zabranjuje alternativne oblike angažovanja, ali im postavlja stroge granice. Poslodavci mogu fleksibilno angažovati radnu snagu – ali samo ako poštuju pravila igre. Svaka zloupotreba ili pokušaj da se kroz “fleksibilnost” prikrije klasičan radni odnos, vodi u pravne probleme. Zato je važno: svaki angažman mora biti jasno opravdan svojom pravnom osnovom i u skladu sa zakonom.
Bez obzira na vrstu angažovanja, poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom obezbedi uplatu poreza i doprinosa, čime se štite i prava angažovanih i izbegavaju potencijalne pravne posledice.
Postoje četiri osnovne opcije za angažovanje radnika bez zasnivanja klasičnog radnog odnosa:
1.Ugovor o privremenim i povremenim poslovima
2.Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju
3.Ugovor o delu
4.Ugovor o dopunskom radu
Ovaj ugovor se koristi za angažovanje radnika na kraći vremenski period (do 120 dana godišnje), u situacijama poput sezonskih poslova ili organizacije događaja. Ugovor mora biti u pisanoj formi i može se sklopiti sa nezaposlenima, zaposlenima sa nepunim radnim vremenom, penzionerima, ili članovima omladinskih i studentskih zadruga.
Ovaj ugovor se sklapa u cilju sticanja pripravničkog staža ili dodatnih veština i znanja u određenim profesijama (npr. medicina, pravo, obrazovanje). Poslodavac nije obavezan da plaća naknadu, ali može, i u mnogim slučajevima to čini. Ugovor se koristi za obuku i pripremu budućih zaposlenih, a pripravnici često nakon ovog angažovanja ostaju u firmi.
Ugovor o delu se koristi kada se angažuje osoba da izvrši konkretan zadatak ili napravi određeni proizvod (npr. popravka, razvoj softverskih rešenja, umetnički nastupi). Važno je da ovaj posao nije deo redovnih aktivnosti poslodavca, jer bi to moglo dovesti do prepoznavanja pravog radnog odnosa.
Ugovor o dopunskom radu je namenjen osobama koje već imaju zaposlenje na puno radno vreme i žele da se dodatno angažuju kod drugog poslodavca. Ovaj rad ne sme prelaziti jednu trećinu punog radnog vremena i mora biti jasno definisan u pisanom obliku.
Ovaj ugovor može se sklopiti samo za poslove koji traju do 120 radnih dana u toku jedne godine i sa specifičnim kategorijama radnika (nezaposleni, zaposleni sa nepunim radnim vremenom, penzioneri, članovi omladinskih i studentskih zadruga). Poslovi moraju biti povremeni i nisu deo osnovnog poslovanja firme.
Ako poslodavac koristi alternativne oblike angažovanja, kao što su ugovori o delu ili privremenim poslovima, da bi prikrio pravi radni odnos, može doći do ozbiljnih zakonskih posledica. To može uključivati retroaktivno plaćanje poreza i doprinosa, kao i druge obaveze iz radnog odnosa.
Da, poslodavci su dužni da obezbede uplatu poreza i doprinosa za sve oblike angažovanja, uključujući ugovore o delu, dopunskom radu i druge alternativne oblike. Na taj način se štite prava angažovanih radnika i izbegavaju potencijalne pravne posledice.
Ovaj ugovor je najčešće primenjivan u profesijama koje zahtevaju dodatnu obuku i praktično iskustvo, kao što su medicina, pravo i obrazovanje. U mnogim slučajevima, pripravnici dobijaju stalni posao nakon završetka obuke.
Ne, ugovor o delu ne može biti korišćen za aktivnosti koje su deo redovnih delatnosti poslodavca. Ako se to dogodi, može doći do pravne kvalifikacije takvog angažovanja kao pravog radnog odnosa, što može rezultirati ozbiljnim posledicama za poslodavca.
